Maltretiranje u ugostiteljskoj industriji: Toksičan recept za neuspeh
Tabela sadržaja
Maltretiranje je pošast koja inficira razne aspekte društva, a ni radno mesto nije izuzetak. U dinamičnom i klijentsko-centričnom okruženju ugostiteljske industrije, maltretiranje može imati posebno štetne posledice, ne samo po pojedince koji učestvuju, već i za celu kompaniju. To je toksiиan recept koji na kraju dovodi do neuspeha.
Nasilnici na radnom mestu često proiziđu iz mesta nesigurnosti ili nezadovoljstva sobom. Oslobađaju svoje frustracije i nesigurnosti na druge, stvarajući neprijateljsko i toksično okruženje. Ovakvo ponašanje ne samo da guši produktivnost, već i ukalja reputaciju kompanije. Zamislite scenario u kojem se menadžer ili vlasnik vide kako maltretiraju zaposlene od strane klijenata; to je siguran način da se kupci oteraju i nepopravljivo ukaljaju imidž brenda.
Prema Džordžu Monbiotu, uredniku Gardijana,moglo bi se tvrditi da je maltretiranje prirodna posledica konkurencije, što je pojam koji propagiran dominantnim narativom našeg doba – neoliberalizmom. Ova ideologija uokviruje ljudski život kao igru nula suma, gde neki moraju da pobede na račun drugih. Ali ovaj narativ je mana. Ona ne samo da ovekovečuje nejednakost, već i podstiče kulturu u kojoj se nagrađuju agresija i dominacija.
U ugostiteljskoj industriji, gde je zadovoljstvo kupaca najvažnije, prisustvo maltretiranja može biti katastrofalno. Malo je verovatno da će zaposleni koji se osećaju omalovaženo ili obesmišljeno isporučiti nivo očekivane usluge, što će doveziti do nezadovoljnih kupaca i izgubljenog poslovanja. Štaviše, u industriji u kojoj vest o ustima igra značajnu ulogu, priče o maltretiranju na radnom mestu mogu da se šire kao veliki požar, odvraćajući potencijalne pokrovitelje od povratka.
Prepoznavanje siledžijskog okruženja u restoranu Posao
Industrija restorana je poznata po brzom tempu i okruženju visokog pritiska, ali, nažalost, može biti i plodno tle za maltretiranje na radnom mestu. Identifikovanje znakova siledžijske sredine je od ključnog značaja za održavanje zdrave kulture na radnom mestu i obezbeđivanje dobrosusedske sigurnosti zaposlenih. Evo nekih ključnih indikatora na koje treba paziti:
1. Stalna kritika: U okruženju maltretiranja, zaposleni mogu da se nađu izloženi nemilosrdnim kritikama menadžera ili saradnika. Ova kritika može biti neopravdana ili nesrazmerna situaciji, i može da poništi samopouzdanje i moral pojedinaca koji su umešani.
2. Izolacija i isključenost: Maltretiranje često buja u sredinama u kojima se određeni pojedinci izdvajaju i marginalizuju. U restoranima, to bi se moglo manifestovati kao isključivanje određenih članova osoblja iz grupnih aktivnosti, uskraćivanje mogućnosti za napredovanje ili namerno izostajavanje iz važnih razgovora ili procesa donošenja odluka.
3. Verbalno zlostavljanje: Verbalno zlostavljanje je jasan znak toksičnog okruženja na radnom mestu. To može da uključuje viku, viku, pozivanje imena ili korišćenje pogrdnog jezika prema zaposlenima. U postavci restorana, gde tenzije mogu da rastu tokom zauzetih smena, verbalno zlostavljanje je možda češće, ali ga nikada ne treba tolerisati.
4. Nerazumna opterećenja na poslu: Maltretiranje takođe može da uzme oblik dodeljivanja nerealnih ili prekomernih opterećenja određenim licima dok se drugima daje preferencijalni tretman. To može dovesti do pregorevanja, stresa i osećanja ogorčenosti među zaposlenima koji se osećaju nepravedno opterećeno.
5. Nedostatak podrške: U zdravom radnom okruženju, zaposleni treba da osete podršku svojih menadžera i saradnika. Međutim, u okruženju maltretiranja pojedinci se mogu osećati kao da nemaju gde da se okrenu za pomoć ili smernice. Menadžeri mogu zažmuriti na siledžijsko ponašanje ili čak sami aktivno učestvovati u njemu.
6. Visoke stope prometa: Visoka stopa prometa može biti crvena zastava koja ukazuje na osnovna pitanja u okviru radne kulture restorana. Ako zaposleni stalno napuštaju ili napuštaju posao, to može biti znak da su nesrećni ili da doživljavaju maltretiranje na radnom mestu.
7. Fizičko zastrašivanje: U ekstremnim slučajevima, maltretiranje može eskalirati do fizičkog zastrašivanja ili pretnji. To bi moglo da uključuje agresivne gestove, narušavanje ličnog prostora ili čak akte nasilja. Svaki vid fizičkog zastrašivanja treba shvatiti veoma ozbiljno i odmah rešiti.
Za vlasnike restorana i menadžere važno je da budu oprezni u otkrivanju i rešavanju siledžijskog ponašanja na radnom mestu. Kreiranje jasne politike protiv maltretiranja, obezbeđivanje obuke za zaposlene i menadžere o tome kako prepoznati i sprečiti maltretiranje, kao i podsticanje kulture poštovanja i podrške mogu sve da pomognu u ublažavanju rizika od maltretiranja u restoranima. Određivanjem prioriteta za dobrosusedski rad i promovisanjem pozitivnog radnog okruženja, restorani mogu da stvore zdravije i produktivnije radno mesto za sve uključene.
Iskustvo Adama Rajnera u njujorškoj industriji restorana rasvetljava sveprisutno pitanje maltretiranja na radnom mestu, posebno u okviru finih ugostiteljskih objekata. Kao iseljeni član prednjeg dela kućnog osoblja, Rajner je iz prve ruke naišao na toksičnu sredinu koju je ovekovečio serijski nasilni izvršni kuvar. Uprkos desetogodišnjem iskustvu i uspešnoj putanji karijere, Rajner se našao pred nemilosrdnim maltretiranjem i zastrašivanjem u kuhinji. Agresivno ponašanje kuvara, zajedno sa nedostatkom odgovornosti rukovodstva, stvorilo je kulturu straha i neprijateljstva koja je prožimala restoran. Rajnerova odluka da podnese ostavku vođena je željom da pobegne od tiranije kuvara i povrati svoje dostojanstvo u profesionalnoj postavci. Međutim, kontinuirani mandat kuvara i nevoljnost grupe restorana da se pozabavi njegovim malverzacijama naglašavaju sistemske propuste koji omogućavaju da maltretiranje na radnom mestu istraje neprovereno. Ovaj slučaj služi kao jasan podsetnik na hitnu potrebu za reformama širom industrije u borbi protiv siledžijstva i negovanju kulture poštovanja i odgovornosti na ugostiteljskim radnim mestima.
Rasprostranjeni uticaj nasilnika proteže se od igrališta iz detinjstva do najviših ešalona politike. Nedavna istraživanja koja pokazuju da nasilnici često napreduju na radnom mestu izazivaju konvencionalnu mudrost Međutim, ovaj uspeh nije pokazatelj efektivnog vođstva ili organizacione veštine. Ponašanja zasnovana na dominaciji ovekovečuju štetnu konkurenciju i inhibiraju istinsku saradnju i inovacije. Neoliberalne ideologije podstiču ovaj ciklus dominacije, podstiču nejednakost i nagrađuju agresivno ponašanje. Ipak, ima nade za promene. Podsticanjem saradnje i demontaža sistema koji nagrađuju prinudu, možemo stvoriti pravednije društvo u kojem svako ima priliku da napreduje. Vreme je da odbacimo ideju da nasilnici moraju da vladaju i prigrle saosećajniji i saradnički pristup upravljanju i društvenoj organizaciji.
Vreme je da organizacije u ugostiteljskom sektoru prepoznaju korozivne efekte maltretiranja na radnom mestu i preduzmu proaktivne mere za njegovo rešavanje. Promovisanjem kulture inkluzivnosti, empatije i poštovanja, kompanije mogu da stvore sredine u kojima se zaposleni osećaju cenjeno i ovlašćeno da pružaju izuzetnu uslugu. Na kraju svega, uspeh u ugostiteljskoj industriji nije samo ispunjavanje očekivanja kupaca; radi se i o negovanju pozitivne kulture na radnom mestu koja rađa uspeh za sve uključene.
O Do Your Order-u
Do Your Order je platforma za promenu igara napravljena da pojednostavi i uzdigne operacije restorana. Naš fokus je na brzim rešenjima bez problema bez potrebe za dodatnim hardverom i sveobuhvatnim alatkama za upravljanje. Pomoću Do Your Order-a, restorani mogu da povećaju zadovoljstvo klijenata, pojednostave operacije i unaprede sve ključne indikatore performansi, bilo da su finansijski ili ne-finansijski. Istražite naše besplatne resurse bloga na URL adresi da biste saznali više o Do Your Order-u i kako može da transformiše vaš restoran.